NEJASAN UGOVOR O BUS PLUS-U???

 

Iz 61 člana ugovora o uvođenju Bus plus kartica do koga je Pištaljka došla po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja,

građani ne mogu da saznaju čak ni elementarnu stvar kao što je vrednost ugovorenog posla. Iz ugovora se, međutim, može zaključiti da je Beograd predao najprofitabilniji sektor gradskog prevoza – naplatu – firmama koje će za taj posao dobijati 8,53 odsto ukupnog prihoda, ali se ne vidi koliki je prosečni mesečni prihod od naplate karata, pa samim tim ni kolika će biti zarada konzorcijuma koji predvodi srpsko-turska firma Apeks solušn tehnolodži (Apex Solution Technology).

 

 

Prema osnovnom ugovoru, konzorcijumu koji zapravo čine samo dve firme, jedna srpska i druga turska koje su osnovale treću, zajedničku firmu sa većinskim srpskim kapitalom, Grad je prepustio prodaju karata i upravljanje vozilima u javnom prevozu na period od deset godina. Uz to, Beograd je ovim ugovorom omogućio konzorcijumu da informacione panoe na stajalištima koristi za reklamiranje trećih lica i da od toga zarađuje bez obaveze da plati zakup ili da deo profita podeli sa naručiocem posla.


Ugovor koji ne daje osnovne finansijske podatke o sklopljenom poslu u toj meri pliva u opštostima i nepreciznostima da je i laiku jasno da su pojedini članovi ovog dokumenta kao stvoreni za dugogodišnje sudsko preganjanje.

 

Tako se u članu 26. Ugovora reguliše pravo Grada (naručioca) da otkupi sistem posle četiri godine eksploatacije, po „povoljnijim ili cenama datim u prijavi“. Osim što u ugovoru te cene nisu navedene, nije precizirano ni po koga bi trebalo da bude povoljnija cena otkupa – po onog ko kupuje ili po onog ko prodaje. A pogotovo se nigde iz ugovora ne može naslutiti šta se dešava sa sistemom posle isteka ugovora ako ga Grad u međuvremenu ne otkupi. Da li je sistem i po isteku ugovora i dalje u vlasništvu „konzorcijuma“, da li konzorcijum elektronske čitače posle deset godina može da poskida i nosi kući, i na kraju, da li je predmet ovog ugovora kupovina ili iznajmljivanje i koliko nas to što ne znamo šta je košta.

 

Međutim, ni ono što se zna o ovom poslu, a to se uglavnom tiče biografije potpisnika i podataka iz Agencije za privredne registre, ne uliva veliko poverenje. Kao što smo već rekli, konzorcijum su u stvari samo dve firme. Prva je Kent kart iz Istanbula, specijalizovana za ovu vrstu posla, radi uglavnom u Turskoj i na Bliskom istoku, a u zajedničkoj firmi koja predvodi „konzorcijum“ ima 10 odsto vlasništva. Drugi, većinski vlasnik Apeksa sa 90 odsto je srpska firma Lanus d.o.o, koja ima pet suvlasnika.

 

Lanus je u javnosti poznat i po tome što je 2008. sebi pripojio PHT internešnel, čiji je vlasnik bio Tahir Hasanović, nekada visoki funkcioner Nove demokratije. U medijima se spekulisalo da je Hasanović suvlasnik pomenute firme a da je drugi suvlasnik Rade Terzić, bivši okružni tužilac. Hasanović i Terzić su pre četiri godine u medijima pominjani u aferama oko krađe patenata u oblasti informatičke tehnologije. Turski i srpski partner vidovito su osnovali zajedničku firmu  Apeks solušn tehnolodži  24. marta 2009, samo godinu i po pre potpisivanja ugovora sa Beogradom. Za direktora, ujedno i jedinog zaposlenog u ovoj firmi, srpsko-turski partneri postavljaju Veljka Vlahovića (31) koji nije, kako neki mediji tvrde, sin bivšeg ministra Aleksandra Vlahovića, visokog funkcionera Demokratske stranke i biznismena, a kako sam tvrdi nije ni njegov rođak.

 

 

Apeks, koji je osnovan sa 500 evra što je zakonski minimum, 2009. godinu završio je, prema podacima APR, sa isto toliko. Pa ipak, ovo malo preduzeće sa jednim zaposlenim koje je 2010. godinu dočekalo sa 500 evra, nepunih devet meseci kasnije, tačnije 20.9.2010. pod vođstvom Vlahovića, dobija višemilionski posao naplate Bus plus kartica u Beogradu. I tu nije kraj finansijskim čudima koja se dešavaju u Apeksu. Samo deset dana posle potpisivanja ugovora sa Beogradom, Apeks uzima kredit od dva i po miliona evra sa zalogom od 500 evra osnivačkog kapitala, pa 2010. godinu završava sa oko dva i po miliona evra na računu.

 

U registru založnog prava Apeks je, pod datumom 1.10.2010, upisao dva kredita, a u februaru 2011. još jedan. Prvi kredit od 2,54 miliona evra, jedan od dva podignuta deset dana posle potpisivanja ugovora, Apeks uzima kod Erste GCIB Finance I B.V. iz Holandije, kompanije koja se bavi davanjem zajmova, registrovane kao društvo sa ograničenom odgovornošću u stopostotnom vlasništvu Erste banke iz Austrije. Istoga dana Apeks je u upisao i kredit u iznosu od 116 hiljada evra podignut u Erste banci a.d. Novi Sad, istoj onoj u kojoj je Aleksandar Vlahović član Upravnog odbora. Ova dva kredita Apeks treba da vrati za 54 meseca. Dva meseca kasnije u založbenom registru Apeks upisuje još jednu, kratkoročnu pozajmicu, od 50 miliona dinara uzetu takođe kod Erste bank a.d. Novi Sad. Sva tri kredita ukupno od oko tri miliona evra Apeks je dobio a da nije imao prihode!

 

Pod kojim uslovima je Apeks dobio kredit i ko je i kakve garancije dao bankama da će im novac sa kamatom biti vraćen, ostaće verovatno tajna. Na pitanje Pištaljke da li je možda te garancije za Apeks dao Beograd, nadležni u Direkciji za javni prevoz su odgovorili negativno.
Nikakve garancije Grad ne daje ni zaposlenima u GSP-u, pre svega zaposlenim kontrolorima kojih u GSP-u ima oko 250, od čega 133 zaposlena za stalno
. Mediji su u više navrata pisali o tome da je kontrolorima rečeno da treba da pređu u Apeks, ali uprkos mogućnosti da ostanu bez posla kada Apeks preuzme kontrolu naplate na konkurse ovog preduzeća raspisivane tokom prošle godine skoro da se niko od radnika GSP-a nije javio. Inače,
u Ugovoru piše da je Apeks dužan da organizuje kontrolu naplate i obezbedi oko 200 kontrolora, ali ne i da će kontrolore dobiti na poklon od Beograda.

 

Ugovor se sasvim ovlaš bavi i jednim od najbitnijih problema ovog posla a to je zaštita podataka o ličnosti. Naime u članu 17. se navodi da Izvršilac, odnosno konzorcijum ne sme zloupotrebljavati podatke do kojih dolazi u sistemu naplate , da ih mora čuvati kao poslovnu tajnu te da ih ne sme koristiti van sistema. Poznato je da informacije koje se na ovakav način mogu prikupiti i obraditi a koje su vezane za navike i kretanje ljudi mogu biti od neprocenjive vrednosti marketinškim firmama. O ozbiljnosti ovog problema dovoljno govori i zabrana koju je poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić izrekao Apeksu. Naime, Šabić je privremeno zabranio obradu podataka o ličnosti jer nijednim pravnim aktom nije utvrđena svrha obrade podataka, njeni razlozi i procedura.

 

Autor: Dragana Matović

# Geto Srbija #

bus plus djilas apex beograd gsp

No ratings yet - be the first to rate this.

Comments (3)

1. Goran 15/02/2012

Evo malo dokaza koji ce smestiti Djilasa i ekipicu tamo gde joj je i mesto.

Ovo sam nasao na zvanicnom sajtu internacionalne asocijacije javnog transporta.

www.ptx2uitp.org/sites/default/files/showcase_pdf/101_serbia.pdf

Skidajte i saljite dalje. Ovde se vidi da su 30 tramvaja platili 82 miliona Evra. Pa od cega su tramvaji gospodine Djilas? Od zlata kada svaki kosta po 2,5 miliona evra !!!

Ovo je za dozivotnu robiju. Razglasite dalje. U samom ugovoru se vidi da su i u ovom poslu ucestvovale firme koje stoje iza bus plus-a.

Bolje ih hapsite dok nije narod izasao na ulicu jer onda ce biti kasno. Onda za sve ide sudjenje po kratkom postupku.

2. paja 131 (link) 09/02/2012

Dali se zna ko je u ime Grada potpisao Ugovor?Ako je to bivsi dir.javnog prevoza Djukanovic onda je u redu,s obzirom da je ista licnost potpisala Ugovor sa ZIN-om za taxi nalepnice u vrednosti 104 000 € a prava vrednost posla je oko 7000€ Bravo.Indikativno je sto je covek smenjen-zamenjen 2009 maltene posle potpisa AneksaUgovora u kom stoji garantni rok 6 meseci a Grad i dan danas na silu prodaje nalepnice kojima je istekao rok

3. TamoiOvde (link) 04/02/2012

I? Šta sada?

Add a comment

You're using an AdBlock like software. Disable it to allow submit.

Make a free website with emyspot.com - Report abuse