Politički korektno vešanje Nenada Čanka

Ukoliko među jedan narod pošaljete jednog ili više trojanskih konja ili nekih drugih životinja koji će se službenom demagogijom u vidu kontroverznih i ekstremnih izjava koristiti da zbune i destabilišu građane te zemlje, rezultat svega toga će biti sadašnje stanje u Srbiji koje se nikako drugačije ne može opisati nego kakva mini Jugoslavija devedestih godina.

Nije otkriće Amerike da složan narod čini čuda, ali će onaj ko uspe da građane Srbije sabere i složi svakako biti ravan Kristoferu Kolumbu.

Međutim, sve dok Srbijom budu harali politički Trojanski konji ili vukovi kojima je cilj i više nego jasan, da zagovarajući antisrpsku politiku podeljenom i zbunjenom narodu prodaju iskrenu priču i nazivaju stvari pravim imenima, dok sa druge strane kod svojih nalogodavaca skupljaju poene jer je stanje u kojem jesmo rezultat njihovog rada proteklih godina, nama neće biti bolje.

Da ima, kao što nema, u politici Beograda i trunke patriotizma ili sklonosti ka vraćanju Srbije na pravi put i njenoj stabilnosti, osobe poput Nenada Čanka bi odavno sadile krompir u Padinskoj Skeli.

Nažalost takvi plivači kao što je Čanak, a čije izjave pune mržnje i fašizma sa kojima se kako kaže, u zdravoj dozi, bori protiv navale radikalizma i srpskog nacionalizma i preko kojih se uporno prelazi sa pričom o njemu kao marginalnom liku koji sa svojih 2% do 3% glasača nema nikakvog uticaja u politici Srbije, se već dvadeset godina održavaju i baš zahvaljujući tim marginalcima i jesmo na granici propasti.

Dok Bojan Kostreš tvrdi da njihova stranka ne zagovara separatizam i da su incidenti poput pasoša republike Vojvodine koje je ta stranka delila građanima pre dve godine ili najnoviji reklamni materijal u vidu USB -a koji kada se otvori čini dve republike, Srbiju i Vojvodinu – Čankove male šale. Iako njegovi tvrde suprotno sam Čanak se ne pere od separatističkih izjava već ih još i dopunjava rečenicama koje su vrlo slične onima koje daje Hašim Tači, pa evo jedne zanimljive koja pokazuje koliko je mali njegov uticaj na političku scenu:

A hoćete li mi vi reći, čije ponavljanje je koristilo ostvarivanju autonomije Vojvodine? Dok nije bilo mojih ekstremnih i radikalnih nastupa, dotle od Vojvodine nije bilo ničega, ni u medijima ni bilo gde, nego se Vojvodina zvala severna srpska pokrajina…. Sada to postaje pitanje, a to je već nešto.Moj radikalizam se svodi na to da nazivam stvari pravim imenom, njihovo umerenjaštvo se svodi na to da se nastavlja politika Slobodana Miloševića.“

Ako je ovo nedovoljno da dotični političar stekne status „persona non grata“ u Srbiji, setimo se koncerta od 4. decembra 2002. godine gde je Čanak kao počasni gost na oduševljenje okupljenih prognanih Hrvata iz Bačke , Banata i Srema proglašen njihovim zaštitnikom. Njegovo prisustvo na koncertu kontroverznog naziva “SREM HRVATSKOJ“ održan u Zagrebu u dvorani “Vatroslav Lisinski“ je još pre deset godina trebalo da bude upozorenje Srbima i tadašnjoj vlasti da „zaštitnika Hrvata u Vojvodini“ shvate kao ozbiljnu pretnju stabilnosti i celovitosti Srbije sa svojim pokrajinama.

U trenutku dok se tenzije oko Kosova i Metohije i Raške oblasti ne smiruju, Čankovom nasrtljivošću i ekstremizmom po pitanju statusa Vojvodine, Srbija će očigledno dobiti još jedan problem. Kako sam kaže Kosovo je za njega gotova stvar, pa je samim tim na red došla i Vojvodina.

U utisku nedelje gde je bio gost sa Aleksandrom Vučićem i gde je udruženim snagama sa voditeljkom Oljom Bećković iskoristio priliku da nastup ambasadora Konuzina na trogodišnjici stranke SNS nazove skandaloznim i direktnim mešanjem u unutrašnju politiku Srbije.

Zaboravljajući pojedine ambasadore i zvaničnike stranih zemalja koji su se ne samo mešali već imali direktan uticaj na unutrašnju politiku naše zemlje, kao na primer ambasadora Masa koji je tražio od naših političara da objasne građanima Srbije kako je bombardovanje „99. bilo opravdano ili ozbiljno zameranje našoj zemlji zbog ne održavanja gej parade takođe od strane Nemačke .

Da se otrov drži u malim bočicama pokazuje to da je Čanak sa svojim mizernim brojem glasača spreman da izazove međunarodni incident, pokušavajući da skrene pažnju Rusiji , odnosno direktno Putinu kako su prešli sve granice pristojnosti u zemlji kojoj borave kao gosti i da je vreme da se gospodin Konuzin spakuje i ide jer nema potrebe braniti ono što je po Čanku već izgubljeno.

Istovremeno nas upoređujući sa Nemačkom, Italijom i Mađarskom koje su u drugom svetskom ratu izgubivši rat izgubile i delove teritorija, pa tako i nas dovodeći u vezu sa nacističkim delovanjem pita “ Jesmo li izgubili rat ? Jesmo! Jesmo li ostali bez teritorije? Jesmo ! „. Opravdavajući na taj način strane okupatore i šiptarske ekstremiste koji su samostalno proglasili Kosovo nezavisnom zemljom.

Srećom pa još uvek nema uticaja toliko da može da izbacuje i proglašava ko je poželjan a ko ne u Srbiji, međutim kako i sam kaže, da nije bilo njega Vojvodina bi se i danas nazivala samo severnom srpskom pokrajinom, pa kako to po pravilu ide, tiha voda breg roni i ovo treba ostaviti kao otvoreno pitanje.

Srbiji ako nečeg nije nedostajalo to su izdajnici. Setimo se Jovana Damjanića , koji je takođe bio Srbin poreklom ali je kao i pojedini njegovi savremenici do te mere mrzeo Srbe da je za vreme revolucije 1848 prišao mađarskoj vojsci gde je čak stigao do čina generala i na njegovu komandu i lično od njegove ruke je ubijen veliki broj Srba.Ostao je poznat po rečenici da toliko mrze Srbe da će ih pobiti sve do jednog i da će na kraju ubiti sebe kao poslednjeg.

Završio je kao i svi slični njemu obešen u Aradu kada je revolucija propala. Naravoučenije je da smo koliko god to zvučalo neverovatno ipak pod nečijom zaštitom i da su svi do jednog koji su se okretali protiv nas ostajali praznih ruku i obično u visećem položaju.

Autor: Vesna Veizovic

canak srbija vojvodina

No ratings yet - be the first to rate this.

Make a free website with emyspot.com - Report abuse