ŠOKANTNO

ŠOKANTNO: AMBASADA I KONZULAT R. SRBIJE, IZDAJU PASOŠE KOSOVSKIM ALBANCIMA !

 

Naravno da svi građani Srbije imaju pravo na pasoš…

Međutim, to pravo je dato i Kosovskim albancima iako većina njih nisu građani R. Srbije,

a sasvim sigurno je da već poseduju pasoše takozvane republike Kosovo.

Srpski pasoši im služe da lakše i bez viza putuju po zemljama EU.

 

Pasosi

 

Spisak završenih biometrijskih pasoša

 

Ambasada Republike Srbije u Bernu i generalni konzulat u Cirihu, objavljuju aktuelan spisak pasoša (na dan 08.03.2012.) i (09.03.2012. - ukupno 1356) koji su završeni i mogu da se preuzmu.

Ukoliko se Vaše ime nalazi na spisku nije potrebno da proveravate telefonom, pasoši se i fizički nalaze kod nas.

Za preuzimanje pasoša moraju svi lično da dođu, da ponesu stari pasoš i potvrdu koju su dobili.

Za decu mlađu od 18 godina dovoljno je prisustvo jednog roditelja pri preuzimanju pasoša ali prisustvo deteta je obavezno ako su uzimani biometrijski otisci pristiju.

Preuzimanje je od ponedeljka do petka, stoji u saopštenju na sajtu ambasade R. Srbije u Bernu.

 

Spiskove sa imenima lica ciji su pasoši gotovi, možete videti ovde: AMBASADA R. SRBIJE BERN i GEN. KONZULAT R. SRBIJE CIRIH.

 

#Geto Srbija

Creative Commons лиценца

Biljana Srbljanović krije od muža kokain-aferu, a od suda adresu!

Žena bivšeg francuskog ambasadora u Beogradu dala sudu pogrešnu adresu da bi sakrila da je hapšena zbog kupovine droge od uličnog dilera.

biljana-srbljanovic

Književnica Biljana Srbljanović (41) dala je policiji i istražnom sudiji nevažeću adresu, zbog čega sudija Višeg suda u Beogradu Vladimir Duruz još ne može da joj uruči optužnicu za posedovanje kokaina.

Ukoliko do toga ne dođe u skorije vreme, osim javnog kačenja optužnice, kako bi ona postala pravosnažna, sud bi mogao da potraži i pomoć policije u otkivanju njene adrese! Kasnije, ukoliko bi bilo nemoguće uručiti joj poziv za suđenje, sud ima pravo da traži od Odeljenja za potrage beogradske policije njeno privođenje!

- To praktično znači da bi mogla da bude uhapšena samo radi dovođenja u sud.

Izvor iz policije kaže da je nekadašnja kandidatkinja LDP-a za gradonačelnika Beograda tokom saslušanja navodno bila zainteresovana za mogućnost da se o ovom incidentu “ne talasa” previše, kako ne bi ugrozila karijeru svog muža Gabrijela Kelera (65), bivšeg francuskog ambasadora u Beogradu, koji sada službuje u Azerbejdžanu!

- Tokom istrage dala je adresu u Beogradu, a sa istražnim sudijom se dogovorila da u slučaju da ne može da prima sudske dopise, sud optužnicu i poziv za suđenje uruči preko advokata.

Delovalo je kao da po svaku cenu želi da se za ovaj skandal ne sazna u Bakuu, gde živi sa suprugom.

 

Portparol višeg suda u Beogradu Dušica Ristić potvrdila je naša saznanja.

- Tačno je da optužnica još nije uručena gospođi Srbljanović i da zbog toga sudija Duruz ne može da zakaže suđenje.

Sud nije mogao da joj uruči optužnicu ni preko advokata, jer joj je on u međuvremenu otkazao punomoćje.

 

Žena francuskog diplomate uhvaćena je 1. decembra prošle godine, posle kupovine kokaina od uličnog dilera.

Prema saznanjima policije, ona je dvaput kokain kupila od ovog dilera i oba puta mu platila po 60 evra. Kod istražnog sudije branila se ćutanjem.

#Geto Srbija/Telegraf

 

Creative Commons лиценца

SOCIJALNA PRAVDA - KORUPCIJA U SRBIJI !

 

Piše: Antigona Laketić    

 

Opšte je poznata stvar da je zdravlje najveća sreća, te da je bolest sama po sebi, gde god se čovek nalazio, najgore što može da mu se desi.

 Međutim, ukoliko bolestan čovek živi u iole uređenoj državi, koja vodi računa o svojim građanima i makar i minimumu socijalne pravde, on ima mogućnost da u bolesti i starosti bude dostojanstven.

 Kada se bolest i starost urote protiv građanina Srbije, e to je onda život nedostojan čoveka u 21. veku, u Evropi.

 

 

Samo u Srbiji je moguće da čovek prima penziju od 60 evra, a da takozvana potrošačka korpa iznosi čak deset puta više. Ima li još negde da je levica na vlasti, a da nema minimuma socijalne pravde?

 

Zapravo, postoji nešto od toga na papiru. Na primer, primaoci najnižih penzija imaju pravo da budu oslobođeni plaćanja zdravstvenih usluga. I to zvuči kao velika olakšavajuća okolnost u situaciji kad se sve plaća kao da je porez na zdravstveno osiguranje ukinut.

Ali, kada dobijete taj papir, u praksi on znači samo jedno, oslobođeni ste participacije od 50 dinara u Domu zdravlja. U Domu zdravlja, inače, provedete ceo dan (ali to je već drugi problem) najčešće samo zbog papirologije - da biste dobili recept za lek ili uput za kontrolu kod lekara specijaliste.

Papir koji vam garantuje da ste socijalni slučaj, tj. primalac neverovatno male penzije, ne oslobodja vas nijednog drugog plaćanja, skenera, lasera, niti plaćanja ogromnih nadoknada za lekove.

Istini za volju, s tim papirom možete da dobijete zube ukoliko prethodno odete sedmnaest puta u Republički zdravstveni zavod, da to završite.

 

Ali, da se vratim na recepte za lekove i šta to u Srbiji u stvari znači. Na taj papir, lekar iz Doma zdravlja, ako je dovoljno pismen i iole pažljiv u prepisivanju (ako nije, apotekarka vas vraća nazad), prepisuje sa izveštaja lekara specijaliste šifru i lek.

S tim receptom odlaziš u apoteku i oslobođen si plaćanja samo ukoliko taj lek nije skuplji od 250 dinara, tj. plaćaš obavezno učešće od 50 dinara. Ukoliko je lek skuplji, plaćaš pola ili trećinu iznosa, što kao zavisi od šifre, bolesti i tome slično.

Na primer, lek "ebiksa" koji koriste bolesnici s Alchajmerovom bolešću uz recept se plaća 7.500 dinara. Kako će sad osoba s početka ove priče, s penzijom od 6 hiljada dinara da plati ovaj lek i živi?

Pa, nikako! Umreće u bedi i bolesti ukoliko nema decu ili nekog drugog ko bi je izdržavao.

 

Da u Srbiji postoji socijalna pravda na papiru, ali samo na papiru, pokazuje još jedan institut – tudja nega i pomoć.

Nadoknadu za tudju negu i pomoć, prema papiru, dobijaju dementne ili nepokretne osobe. Možete vi da budete istovremeno i dementni i nepokretni, nadoknadu nećete dobiti ako to direktor PIO fonda lično ne naloži lekarima koji glume komisiju za procenu.

Kažu, dešava se da i sam lekar, može to da ti završi, ako se nađete u četiri oka s plavom kovertom.

A šta će, starac, s početka priče koji je dementan, nepokretan i ima mizernu penziju? Ništa bez veze! Komisija će jednostavno proceniti da on "ne ispunjava uslove za tuđu negu i pomoć" i kraj priče.

Može da se žali, drugostepeni organ će samo potvrditi odluku kolega iz prvog stepena, ili odmah, ili nakon što ga ponovo namuči da dođe na pregled. A sve to se maksimalno oteže i procedura odlučivanja traje po godinu dana. Inače, ta nadoknada iznosi samo 14.000 dinara (za one koji imaju vezu).

 

Ukoliko bolesni penzioner želi da bude smešten u dom za stara lica, vozaće ga u Centru za socijalni rad godinama, pa će ga staviti na listu čekanja i neće ni dočekati, osim ako neko ne interveniše za njega.

Tako stvari funkcionišu u državi Srbiji. Pre demokratskih promena iz 2000. godine, lečenje je bilo besplatno, a najmanja penzija imala je neku donju, tzv. "socijalnu" granicu ispod koje nije mogla da ide.

Ako se uspon korupcije i pad socijalne pravde nastave dosadašnjim trendom, o starcima u Srbiji pričaće se kao o deci u Africi.

 

#Geto Srbija

Creative Commons лиценца

NATAŠA KANDIĆ: UMOBOLNA PROSTAKUŠA !

 

Nataša Kandić, i njen Fond za humanitarno pravo, debelo su plaćeni da opravdaju agresiju SAD i njihovo uplitanje na Balkanu,

tako što je gospođa Nataša imala zadatak da što veći broj Srba osudi kao zločince, a Srbe na taj način prikaže kao genocidan narod.

 

 

I tako ona, uz pomoć svog bivšeg muža i menadžera Lazara Stojanovića, godinama izmišlja zločince, prikazujući poslednjih godina Albance kao jadne i napaćene ljude. Nekažnjeno će pirovati, sve dok jednog dana Albanci za Vašington ne postanu, kao i Srbi, "'loši momci"'.

Ova priča opisuje njena konkretna nedela, koja ostaju nekažnjena i kojih se i njen dvadesetogodišnji sin, teški narkoman koji živi luksuznim životom u SAD trošeći krvavi novac svoje majke, duboko gadi.

 

U pismu koje je početkom godine uputio sudiji u procesu koji se vodi pred specijalnim odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, svedok Zoran Rašković Serdar naveo je kako predsednica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić "trguje leševima".

Ova konstatacija nije daleko od istine, jer ono čime se pomenuti fond bavi zaista je trgovina mrtvim ljudima.

 

Fond za humanitarno pravo je osnovala Nataša Kandić 1992. godine sa proklamovanim ciljem dokumentovanja "nečuvenih kršenja ljudskih prava" koja su masovno činjena tokom oružanih sukoba u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i kasnije na Kosovu.

Od osnivanja Fonda na njegovom čelu je Nataša Kandić. Pošto se radi o nevladinoj organizaciji neprofitnog tipa, Fond se izdržava od donacija i dobrovoljnih priloga, bar bi tako trebalo da bude.

Glavni finansijeri Fonda sve ove godine su Savet Evrope, Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED) iz Sjedinjenih Država, Fond za otvoreno društvo koji finansira Džordž Soroš, Švedska međunarodna agencija za razvoj i saradnju (SIDA), Švedski helsinški komitet za ljudska prava i drugi.

Ono što na ovaj način pristiže u kase Fonda ni izdaleka nije dovoljno da pokrije troškove rada četrdesetak, što stalno zaposlenih, što honorarnih saradnika, od kojih većina ima visoku stručnu spremu, kao i posebne prohteve Nataše Kandić i njene raskalašne porodice. A tu su još i enormne sume koje se isplaćuju na saradnju spremnim svedocima.

Zbog toga i Fond, i Nataša Kandić, pribegavaju nameštanju podataka u skladu sa željama platežno sposobnih nalogodavaca, među kojima najistaknutije mesto zauzimaalbanska narko-mafija.

 

Poznati slučaj Milića Martinovića, koji je na montiranom procesu u Švedskoj osuđen na doživotnu robiju za ratne zločine koje nije počinio.

 

Svaki od albanskih navodnih svedoka koji se pojavio na suđenju i teretio Martinovićadobio je kao nagradu 15.000 evra od Fonda za humanitarno pravo.

Dodaju li se tome itroškovi koje je tim na čelu sa Mustafom Radonjićem, advokatom Fonda, i Natašom Kandić imao dok je pronalazio i instruisao "svedoke", svaki svedok na pomenutom suđenjukoštao je Fond najmanje 20.000 evra.

Odakle Fondu toliki novac?

Ono što je odmah bilo uočljivo jeste činjenica da su samo svedoci koji su prihvatili da terete Martinovića bili novčano nagrađeni, dok ostali nisu dobili ništa.

 

Svedok Rašković je četiri sata svedočio putem video-linka i insistirao na tome daoptuženi Martinović u vreme izvršenja krivičnog dela u selu Ćuški nije bio tamo. Ovom svedoku bi trebalo verovati budući da je isti zaštićeni svedok u postupku protiv grupe Šakali kojoj se pred specijalnim odeljenjem Višeg suda u Beogradu sudi upravo za zločin u selu Ćuška.

Iako se skoro celokupna optužnica Šakalima, za koje se smatra da su odgovorni zaubistva u Ćuški, zasniva upravo na iskazima svedoka Raškovića, njegova reč u Stokholmu nije ništa vredela.

Međutim, svedok i očevidac događaja u Ćuški ne samo što je prevario prevaranta Natašu Kandić i svedočio u korist policajca Martinovića već se i javno ogradio od svake trgovine leševima rečima: "Šiptarskim svedocima sa švedskim azilom se ne sme verovati".

Rezultat takvog Raškovićevog svedočenja je izostanak bilo koje vrste izveštavanja i dostupnosti informacija o ovom suđenju srpskoj javnosti. Kandićka je sve uspela da zataška.

 

Zamenik tužioca za ratne zločine Dragoljub Stanković je svojevremeno takođe istraživao eventualnu umešanost Posebne jedinice policije (PJP) u zločin u Ćuškoj, a čiji je član u to vreme bio i Milić Martinović. Materijali koje je Stanković prikupio i saznanja do kojih je došao u potpunosti aboliraju ne samo celu jedinicu već posebno i samog Martinovića, zbog čega protiv njih u Beogradu nikada nije podignuta optužnica za Ćušku.

Stanković je i svedočio u sudskom postupku pred švedskim sudom u korist Martinovića, ali ni njegova reč u Stokholmu nije ništa vredela. Zašto?

Spremnost da svedoči u korist Martinovića izrazio je i general Obrad Stevanović, komandant posebnih jedinica policije, koji je bio odlično upoznat sa položajima i kretanjima pripadnika jedinice tokom agresije NATO snaga kada se desio zločin u selu Ćuški, pa je tako znao i da je odred u kome je bio Martinović tih dana bio najmanje 50 kilometara udaljen od mesta zločina. Sud u Stokholmu ga nije pozvao da svedoči.

 

Posao Nataše Kandić u ovom postupku bio je da instruiše i plati svedoke da nesrećnog Martinovića prepoznaju kao jednog od izvršilaca zločina.

 

Isto tako je Kandićka, preko svojih veza dobijenih od švedskih sponzora njenog Fonda, izdejstvovala prvo da švedsko tužilaštvo Martinovića sumnjiči da je uzeo lažni identitet u toj zemlji, a da se u stvari radi o jednom poznatom članu Šakala.

Pošto je od srpskog MUP-a dobijena potvrda o tome da je u Geteborgu uhapšeni Srbin zaista Milić Martinović, koji nema nikakve veze sa Šakalima, sa fotografija pomoću kojih su "svedoci" prepoznavali svog mučitelja iznenada nestaje ime pravog člana Šakala i pojavljuje se ime Milića Martrinovića.

Pomoću ovako manipulisanih dokaza švedsko tužilaštvo podiže optužnicu, a sud izbegava da na svedočenje pozove Stevanovića koji je bio upoznati sa činjenicom da je u predistražnom postupku iz Švedske stigla fotografija na kojoj je bio Milić Martinović, ali na kojoj se navodilo ime drugog čoveka, i koji bi svojim svedočenjem mogao da dokaže da je došlo do zamene identiteta.

Ovako nešto se nikako nije uklapalo u finansijske planove Nataše Kandić.

 

LIČNI INTERESI NATAŠE KANDIĆ

 

Kod Nataše Kandić se sve vrti oko para i ličnog interesa, a ne oko otkrivanja istine.

Izvor iz Višeg suda tvrdi, da ona ne samo da instruiše svedoke koga treba da terete već i čije ime ne smeju da pominju.

Čak i kod nje postoje Srbi koji su izuzeti od sumnje da su počinili ratne zločine, ali su to isključivo oni čija pomoć joj je potrebna kako bi nastavila da sakuplja pare na tuđoj nesreći.

O tome kako Kandićka po potrebi manipuliše dokazima, i to uz svesrdnu podršku i pomoć domaćeg pravosuđa, imamo rečit primer u slučaju koji se pod brojem K 3984/10 u Višem sudu u Beogradu vodi protiv Jugoslava Petrušića i drugih. Njima se, između ostalog, na teret stavljaju ubistva tokom rata 1999. na štetu dva kosovska Albanca: Rahmana Idrizia i Hamdie Neziria.

 

U svojoj knjizi Kosovo - knjiga pamćenja, Nataša Kandić na strani 108. navodi Idrizia Rahmana (od oca Bajrama), rođenog 11. decembra 1972. godine, vojnika, ubijenog u Juniku 5. maja 1999. godine.

Ono vojnik u toku kasnijeg sudskog postupka netragom nestaje, pa se Petrušić i ostali terete za zločin nad civilnim stanovništvom.

U istoj knjizi na strani 188. upisan je i Neziri Hamdi (od oca Osmana), rođen 14. aprila 1957, civil, ubijen u Trsteniku 7. maja 1999. godine.

U sudskim spisima, međutim, nalazi se potvrda o identifikaciji Neziria od 13. novembra 2006. u kojoj stoji sledeće: kao mesto nestanka navodi se Zalč kod Peći, a dalje da je telo nađeno 13. septembra 2000. u Juniku - Dečani.

U potvrdi o smrti izdatoj 13. novembra 2006. stoji da je telo ekshumirano u Batajnici?!

Kako je moguće da jedno te isto telo bude na dva različita mesta i da dva puta bude pronađeno: jednom u Juniku, drugi put u Batajnici?

I kako je Kandićka uopšte došla do informacije da je Neziri ubijen u Trsteniku, koji se nigde ne pominje u sudskim spisima?

 

Očigledno je, a na šta su ukazivali i branioci optuženih, da u ovom postupku Nataši Kandić iz nekog razloga odgovara da se "pronađu" ubice baš ove dvojice pomenutih Albanaca sa Kosmeta, pa se "dokazi" nameštaju onako kako optužnici u datom momentu odgovara. Sigurno da je i tu u igri novčana nagrada.

 

Dok su "svedoci" koji su teretili Milića Martinovića uživali u luksuzu, a jedan od Albanaca sa Kosova je pored para dobio i azil u Švedskoj, glavni i jedini svedok koji je tvrdio da je Martinović nevin od tada ima samo probleme.

Onog momenta kada je postalo jasno da Zoran Rašković Serdar ni pred sudom u Stokholmu, a ni pred ovim domaćim nema nameru da svedoči kako mu nalaže Nataša Kandić, njegov položaj se dramatično pogoršao.

 

#Geto Srbija

Materijal:List protiv mafije

BEZOBRAZNO: FIRME HOĆE DA IM ZAPOSLENI RADE DŽABE !

 

Kompanija iz Beograda preko oglasa traži osobu koja bi bez ikakve nadoknade radila u magacinu.

 

Magacin ilustracija

 

Jedna kompanija iz Beograda objavila je oglas u kome traži radnika u magacinu, koji bi radio u tri smene, prekovremeno, a sve to za džabe!

Volontiranje, kako ga nazivaju u oglasu, traje dva meseca, a onda će biti odlučeno da li je kandidat zadovoljio uslove. Naravno, firma zadržava mogućnost da kandidata posle dva meseca ne kontaktira, navodi se u oglasu.

I ne samo što je potrebno da se radi za nula dinara, volonter mora da bude kvalifikovan.

Kao glavni uslovi navode se iskustvo na sličnim poslovima, spremnost na timski rad, vozačka dozvola. Podrazumeva se i sposobnost rada pod pritiskom, kako fizičkim tako zasigurno i psihičkim.

Sporan, ili za srpske prilike sasvim običan oglas dala je kompanija “Roaming Networks” iz oblasti mobilne telefonije, radio relejnih sistema i pristupnih mreža koja magacionera-volontera traži za svoj magacin u Leštanima.

 

Ovakvom bezobrazluku pojedinih firmi se mora stati na put, kako drakonskim kaznama, tako i zatvaranjem istih !!!

 

#Geto Srbija

Materijal:Telegraf

MUAMER ZUKORLIĆ: KRIMINALAC U MANTIJI IZNAD ZAKONA !

Piše: Nikola Vlahović

 

Samo jedan čovek u Srbiji ima slobodu da nekažnjeno istupa govorima mržnje, da poziva na još jedno komadanje države, da preti stvaranjem nove države "ako ova ne valja", da zastupa antisrpske interese u stranim ambasadama, da neformalno zastupa interese najmanje dve strane države, da živi u braku sa najmanje dve žene...

 

Može li neko da stane na put KRIMINALCU Zukorliću, strasnom navijaču povratka Turske na Balkan?

 

 

Glavni muftija i predsednik jedne od dve Islamske zajednice u Srbiji, Muamer Zukorlić, završio je Islamski fakultet u Alžiru, diplomirajući na šerijatskom pravu. Postdiplomske studije nastavio je u Libanu. Zvanično, ima dve žene, nezvanično još nekoliko, i sa njima sedmoro dece. Kao čovek koji upražnjava bigamiju (pa i poligamiju), već dugo je u sukobu sa zakonima Republike Srbije koji ne priznaju mnogoženstvo.

 

Ali, ovo je, verovatno, najmanji od brojnih Zukorlićevih prestupa.

 

Broj njegovih nekažnjenih prestupa napravljenih pod visokim pokroviteljstvom vlastodržaca u Beogradu, napravio je od njega nedodirljivu figuru, čime on odlično manipuliše pred svojim sledbenicima. Kad poziva na rušenje ustavnog poretka Srbije, nijedna nadležna državna institucija ne reaguje. Kad preti "istorijskom osvetom sandžačkih Bošnjaka", nikome ne pada na pamet da pokrene krivični postupak protiv njega. Naprotiv, njemu se državne institucije izvinjavaju i pravdaju! Njemu šef BIA piše pismo u kome ga uverava da mu niko ne preti (mada on tvrdi obrnuto).

 

Nedavno je muftija Zukorlić krenuo u jednu "sajber operaciju", pa je preko interneta obavestio javnost kako mu neko preti atentatom. Odmah je stiglo uveravanje direktora policije Milorada Veljovića da je policija „...preuzela aktivnosti iz svoje nadležnosti, pri čemu do sada nije došla do saznanja koja bi ukazivala na pripremu atentata na muftiju Muamera Zukorlića".

Ukratko, muftija može da bude miran. Ali, on nikako ne miruje...

Zbog nesloge sa državom oko načina formiranja Nacionalnog saveta Bošnjaka, 2010. godine, izgovorio je nešto zbog čega bi u svakoj ozbiljnoj državi morao da odgovara (ne zbog prava na slobodu govora, nego zbog, kako bi to američka demokratija nazvala, pretnje po nacionalnu bezbednost).

Naime, muftija je tom prilikom, malo metaforama a malo direktno, zapretio i konačnim obračunom:

„...Igranje Sandžakom znači poigravanje sa ovim delom Srbije. Država je kao zgrada u kojoj stanari mogu da se vole ili ne vole. Ukoliko većinski stanari odluče da zapale jedan stan, rizikuju da se upali cela zgrada. Zato se nije igrati sa vatrom. Ili će nam svima biti lepo, ili će vatre biti do vrha. Samo naša kuća goreti neće!"

Možda je takozvanoj demokratskoj vlasti u Srbiji muftija Zukorlić zabavan čovek, koji mnogo galami ali nije opasan, ali činjenice na terenu govore drukčije...

Već duže vremena, ovaj islamski verski poglavar nezvanično vrši dužnost službenika turske države u Srbiji, a on i njegovi sledbenici se utrkuju ko će pre Turskoj da čestita Dan državnosti. Sa druge strane, muftija Zukorlić intenzivno širi govor mržnje protiv svakog delića srpske istorije i kulture koji ima veze sa vekovnom borbom protiv turske okupacije.

 

Zbog širenja takvog govora mržnje, takođe nije odgovarao. Ali, ako je on slobodan da čini šta hoće, drugi nisu.

U srpskim zatvorima se nalaze desetine ljudi koji su izgovorili nešto pogrešno, što je tumačeno kao govor mržnje, pa je to odmah bilo medijski satanizovano i sudski procesuirano.

Sve ukazuje na to da je neko muftiju Zukorlića oslobodio bilo kakve odgovornosti pred zakonima ove zemlje, što mu daje za pravo da nekažnjeno javno mrzi, preti i poziva na obračun.

 

Srećom, u samom Sandžaku ima dovoljno svesnih ljudi koji vide šta muftija čini, kako živi i kakvom je to "elitom" okružen. Nedavno je novopazarska novinarka Aida Ćorović jasno rekla da muftija ne treba nikoga da se plaši, osim svoga najbližeg okruženja:

 

"...Treba da se plaši ljudi koji su duboko u kriminalu, koji su njegovi pajtosi, prijatelji, saradnici, raznorazni kontroverzni biznismeni sa kojima on odavno diluje, trguje i ko zna šta radi... I to nisu nimalo bezazlene stvari, to su veoma ozbiljne kriminalne grupe i od njih on treba da strahuje. On ne treba da strahuje ni od sandžačkih Bošnjaka, ni od beogradskih političara..."

 

Ali, muftija Zukorlić ne bi bio to što jeste, niti bi mu uloga imala smisla, kad ne bi pronašao svoga arhineprijatelja među sunarodnicima i zemljacima.

Tako je napravio jednu početničku grešku u svojoj predstavi, pa je kao naručioca njegove likvidacije prepoznao Rasima Ljajića! Naravno, svako ko poznaje političku i ličnu kulturu Rasima Ljajića zna da je ovo smešno, ali muftiji dobro dođe pred izbore...

Jer, njegove ambicije već odavno su prevazišle bavljenje verskim pitanjima: on hoće vlast, pa ako je ikako moguće, i neku državicu. Taman toliku da on može svoje sumnjive i nesumnjive poslove da uvede "u legalne tokove".

 

Poučen primerima nekih priznatih i nekih nepriznatih državnih provizorijuma, i njemu se učinilo da bi nešto slično moglo. Istina, ima i podršku, od Ankare do Sarajeva...

Da se muftija uopšte ne šali sa idejom stvaranja političke organizacije kojoj će on stajati na čelu, govori i podatak da je oduševljeno podržao poziv reis-ul-uleme Islamske zajednice Bosne i Hercegovine Mustafe Cerića, inače upućen svim ambasadama islamskih zemalja u Sarajevu, da uskrate gostoprimstvo predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku "i njegovim mentorima iz Beograda".

Tako je Zukorlić na velika vrata zakoračio u politički život regiona, i to tako što je stao na stranu muslimanskih šovinista, kakav je nesumnjivo Mustafa Cerić, čovek koji pravi političku štetu i svojoj zemlji, a da se on pita zbrisao bi svaku Srbiju, i malu i veliku.

 

Tim povodom se nije oglasilo ni Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, niti Vlada, niti parlament, niti bilo koja druga institucija koja bi morala da se upita: šta radi jedan verski poglavar iz Srbije, i za čiji račun agituje u stranim ambasadama protiv Srbije?

Na drugoj godišnjici stvaranja Bošnjačke kulturne zajednice, Zukorlić je razotkrio svoje političke planove, kada se istrčao sa izjavom da će ovaj "barjak bošnjačkog vođstva" popunjavati kadar stranke po imenu Bošnjačka demokratska zajednica, koja je, naravno, njegov glavni oslonac na putu ka željenom cilju, da svoju državnu avanturu učini stvarnom.

Njega brine hoće li za to imati vremena, novca, i kako će mu međunarodne okolnosti odgovarati (ili uopšte neće). Jedino što ga ne brine, to je odnos same Srbije prema ovom delu države. Računa, ako se odrekla Kosova, što ne bi i Sandžaka.

 

Ko će ovom podivljalom, frustriranom, otuđenom i duboko kriminalizovanom čoveku stati na put?

Ko će reći ono što svi znaju ali niko ne čuje, da ovde nije u pitanju vrela retorika verskog vođe, nego, recimo, poziv na rušenje ustavnog poretka, indirektno, poziv na terorizam?

Jer da se sve ovo dešava u Njujorku, Londonu, Madridu ili Rimu, on bi već odavno bio u zatvoru.

 

#Geto Srbija

SRBIJA: MINISTARSTVO ZDRAVLJA UBIJA OBOLELE OD RAKA!

 

Nakon što je nesavesnim i pogrešnim lečenjem i nezajažljivom korupcijom oteralo u smrt brojne korisnike svojih usluga, zdravstvo u Srbiji, veštački izazvanom nestašicom citostatika, nastavlja da se iživljava nad obolelima od raka.

 

 

Drskost čelnika Ministarstva zdravlja je otišla toliko daleko da u onkološkim centrima u Srbiji doslovce nema nijedne ampule citostatika, iako se one mogu naći na crnom tržištu po ceni od vrtoglavih 5.000 dinara po komadu, dok takva ista ampula u apotekama u Makedoniji košta, u dinarskoj protivvrednosti, svega 160 dinara.

 

Jedina isporuka, Institutu za onkologiju i radiologiju, očekuje se krajem marta, dok ostali onkološki centri, ukupno ih je 24, nemaju ideju kako da nabave citostatike, niti kada će ih biti. Najtežim bolesnicima savetuje se "da se snađu".

 

Oko 10.000 ampula koje su ušle u zemlju u poslednja dva meseca, koliko traje nestašica, nestalo je gotovo momentalno, jer su već postojali spiskovi pacijenata koji čekaju terapiju.

 

Najčešće upotrebljavan citostatik "5-fluorouracil", koji je i među najjeftinijima, stavljen je na takozvanu "D listu", pa je zdravstvenim ustanovama, u skladu sa pravilnikom o uvozu neregistrovanih lekova, omogućeno da samostalno nabavljaju ovaj lek.

Neke bolnice su sprovele postupak javne nabavke i očekuju isporuku, dok ga u drugima nema jer te ustanove nisu završile postupak javne nabavke.

 

I dok činovnici Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje misle da su uradili sjajan posao stavljanjem leka na "D listu" i nametanjem obaveze bolnicama da se same snalaze za njihovu nabavku, u onkološkim centrima imaju samo jedno, doduše nezgodno pitanje - na koji način da nabave lekove kada se na tendere se niko ne javlja, a ranije ugovorena količina nije im isporučena, jer dobavljači ne mogu da dobiju lek od proizvođača.

 

"Molili smo, jurili, tražili, slali pozive na adrese 13 dobavljača da nam dostave ponudu i niko nam nije odgovorio. Mi jednostavno nemamo mehanizme da obezbedimo lek.

Svake srede u Ministarstvo zdravlja šaljemo izveštaje o deficitarnosti, i neko u Ministarstvu ili RFZO bi trebalo da sabere potrebe i nabavi lek za celu Srbiju", kaže Dušanka Lončarević, načelnik apoteke u KBC ”Bežanijska kosa.

 

Tog nekog očigledno nema pa se se dogodilo, zbog interesa obolelih koji je preči od poštovanja procedure, da posle provere karakteristika lekari pacijentima daju lekove koje su sami nabavili. Striktno pridržavanje propisa u vanrednoj situaciji, kažu lekari, bilo bi na štetu pacijenata, za koje je najvažnije da lek prime na vreme.

Sve što onkološki centri mogu da učine je da pacijente upute u druge ustanove, ali to nema efekta, jer ni one nemaju lek.

Kakve su posledice nestašice, kažu lekari, videće se kada pacijenti budu počeli da ih optužuju ako bolest zbog pauze u terapiji uznapreduje. Po protokolima, može da se toleriše nekoliko dana kašnjenja sa davanjem leka, ali ne i mesec dana pauze.

 

U susednim zemljama pomenuti "5-fluorouracil" može regularno da se kupi u apotekama.

U Makedoniji jedna ampula, u dinarskoj protivvrednosti, košta oko 160 dinara, a oboleli od raka kažu da se u Srbiji, sada "ispod tezge" prodaje za 5.000 dinara.

 

#Geto Srbija

Materijal:eNovine

POŠTE SRBIJE ISPLAĆUJU LAŽNE NOVČANICE GRAĐANIMA!

 

Piše: Jasmina Popgligorin-Šakotić

 

Obraćam Vam se zbog jednog slučaja sa kojim mislim da treba da bude upoznata javnost.

 

Dana 21. februara 2012. podizala sam na pošti u Srbobranu suprugovu platu i službenica Božica Filipović mi je tom prilikom isplatila i jednu novčanicu od 2000 dinara, za koju se kasnije ispostavilo da je falsifikat.

 

 Sve je bila laž: Apoen od 2.000 dinara, još jedan od falsifikata

 

Tada sam se prvi put srela sa tom novčanicom i nisam ni znala kakve detalje treba da sadrži, a osim toga nije mi ni na kraj pameti bilo da bi u pošti (JP PTT Srbija) moglo tako nešto da mi se dogodi.

Teško da bih i pored svega mogla da prepoznam falsifikat, prosto, kao obična građanka nisam stručna za tako nešto.

Iskusno oko službenika koji dugo godina radi sa novcem bi već moglo tako nešto da uoči. Osim toga, građani ne poseduju tehnička sredstva kojima bi mogli na licu mesta proveriti autentičnost novčanica, a jedno Javno preduzeće koje se bavi uplatama i isplatama bi to moralo da ima i da sprovodi takvu kontrolu.

Na žalost, prevara je primećena tek kada sam ja utrošila ovu novčanicu, koja mi je potom vraćena.

Odnela sam je na reklamaciju kod iste službenice, međutim ona odriče da mi je dala tu novčanicu. Usledile su moje žalbe njihovim pretpostavljenim, zamenici načelnice srbobranske Pošte – koja je izjavila da “Pošta nije bila obaveštena da postoji takav falsifikat te stoga ne može snositi odgovornost”, kao i vrlo pronicljivu konstataciju, “reklamacije se primaju samo u momentu predaje novca.

Potom sam kontaktirala osoblje novosadske glavne Pošte, kao i Kontakt centar Pošte odakle su me uputili na sledeće njihove službe:

- Direktora službe za finansijske usluge,
- Službu za sprečavanje pranja novca i
- Direktora službe za platni promet.

Naravno, osim ograđivanja ovih odgovornih lica od bilo kakve odgovornosti, rešenje mog problema nije ni dotaknuto, ali sam zato saznala, i to želim da podelim sa svim poreskim obveznicima i neopreznim biračima, neke sasvim iznenađujuće “sitnice”:

JP PTT Srbija ne poseduje aparate za otkrivanje falsifikovanih novčanica, nema video nadzor niti vodi evidenciju o vrsti i broju određenih apoena novčanica koje isplaćuje (svaka banka je to dužna da radi).

Sve informacije o radu Pošte koje ovde iznosim potiču iz razgovora sa navedenim službama. Tako da, pored ovih činjenica ispada da su Pošte idealna mesta za rasturanje lažnog novca!

O uslužnosti i efikasnosti rada određenih službenica da i ne govorim (posebno one na šalteru), jer je to priča za sebe i svaki građanin ima prilike da se u to uveri, čim nekim nesrećnim slučajem dođe u kontakt sa ovim javnim preduzećem.

 

Pitam se kako je moguće da jedno takvo državno preduzeće kao što je Pošta Srbije, koje barata velikim sumama novca (dečiji dodaci, penzije, itd.), nema apsolutno nikakvu kontrolu nad tim kakav novac prolazi kroz nju!

Ovo se ne odnosi samo na srbobransku Poštu, nego na svaku!

Ceo slučaj sam prijavila Policiji i predala im spornu novčanicu, na šta su oni komentarisali da je vrlo uočljivo da je to falsifikat, te da je dotična službenica to morala primetiti.

Međutim, problem policije je u tome što ona ne poseduje dovoljno ovlašćenja da detaljnije istraži slučaj.

I tu dolazim do gorkog zaključka da običan čovek, danas u Srbiji, ne može zaštiti svoja prava ukoliko nema jake partijske ili finansijske veze, dovoljno moćne da kazne odgovorna lica koja se odgovornosti odriču isključivo na štetu građana.

#Geto Srbija

Materijal:eNovine

DRSKI BEZOBRAZLUK VLADIKE FILARETA !

 

Čudovišne stvari stavljaju se na teret vladici mileševskom Filaretu: da naplaćuje "carinu" svakom svešteniku koji putuje van eparhije i da progoni i proklinje sveštenike i njihove porodice.

Ako nam je stalo do sekularizma, takve priče trebalo bi odmah staviti po strani.

Ipak su se sveštenici obavezali na poslušanje, pa neka slušaju.

Ili neka se, kao u ovom slučaju, žale nadležnima u SPC.

Međutim, ako nam je stalo do sekularizma, morali bismo se grdno zabrinuti jer je optužbama pritisnuti vladika, koji će navodno biti penzionisan na Saboru SPC,

tražio zaštitu od Ivice Dačića koji, u odsustvu zdravog razuma u Srbiji, obavlja funkcije zamenika premijera i ministra policije.

 

 

Ne zna se šta je strašnije, da li to što vladika drsko želi da iskoristi svoje prijateljstvo sa Dačićem i traži da visoki državni funkcioner posreduje u stvari koja se isključivo tiče SPC, čime vrlo nasilno pokušava da obesmisli sekularnost države, ili to što je Srbija dopustila da bilo koji pojedinac, a posebno Ivica Dačić, bude prihvaćen kao nesporni sudija u svim stvarima.

 

Bezobrazluk vladike Filareta, naravno, nije neutemeljen, jer on samo traži protivuslugu za male znake pažnje koje je činio Ivici Dačiću, a pre njega Slobodanu Miloševiću.

Kao velikodostojnik SPC koji se, za potrebe agitacije, dohvatio puškomitraljeza, vladika Filaret, pozivajući na "odbranu srpskih ognjišta preko Drine", pružao je Slobodanu Miloševiću bezrezervnu podršku koja je svojom prilježnošću nadmašivala kanonski podrazumevane "molitve za careve".

 

Zgoda sa puškomitraljezom zbila se, doduše, pre nego što je izbaran za vladiku, ali nije sprečila njegov izbor niti brine vernike (bar se tako čini posmatrajući stvari sa strane) koji ga redovno i smerno pominju u molitvama, i od kojih se i ne očekuje da se usprotive, pa se može zaključiti da, bar kad je Filaretov položaj u SPC u pitanju, za sada sve kako bi i trebalo da bude.

 

 

Uostalom, SPC se nije ogradila ni kada je ordenom Mileševske eparhije "Beli anđeo" darovan Ivica Dačić koji je preko svog potčinjenog, ministra prosvete Žarka Obradovića, pokušao da se oduži crkvi tako što je predložio ukidanje veronauke u školama.

 

Ni to nije bilo dovoljno da SPC reaguje na počast ukazanu Dačiću. Zato, pošto sankcija do sada nije bilo, vladika Filaret nije imao razloga da misli da se na njegovo ponašanje ne gleda blagonaklono, pa se našao zatečenim i uvređenim što braća episkopi žele da ga penzionišu, jer to nije baš čest slučaj.

Zato od Dačića traži da oduži bar "Belog anđela" ako je već zaboravio na puškomitraljez.

 

Međutim, za status Filaretovog spasitelja, Dačića je najviše kandidovalo njegovo protivzakonito ponašanje. Vladika je video kako je Dačić ekspresno smenio Sretena Ugričića, kako se bahati po medijima zloupotrebljavajući svoja ovlašćenja i komanduje odstrel javnih ličnosti.

 

Ne bez divljenja, vladika Filaret je zahvaljujući tim slučajevima uvideo i kako Dačića niko nije ni pokušao da spreči da, preskačući početni firerovski korak, umesto spaljivanja knjiga "problem" reši u korenu, tako što će spaliti književnike.

 

Video je vladika Filaret i kako njegov kolega, muftija Muamer Zukorlić, željan abrova, plagira Dačićev, u Boriku dobro oprobani recept za publicitet i izmišlja priče o atentatu. Sa orednom ili bez njega, Dačić je za Filareta ali i za sve ostale spremne da zarad očuvanja položaja i novca prekrše zakone, jedino pravo rešenje, jer ne bira sredstva.

 

Kako Filaret misli da bi Dačić mogao da mu pomogne, ipak nije jasno.

Budući da je lider socijalista, i to bi valjda trebalo da bude normalno, na dobrom glasu u SPC jer ga mnogo vladika ceni zato što "odmah kaže šta može, a šta ne", pretpostavka je da Filaret ne bi zahtevao od Dačića da na Sabor SPC uleti praćen Žandarmerijom.

 

Verovatno pamti kako je Dačić, mešajući se po običaju u stvari koje ga se ne tiču, pogurao kad je zatrebalo da SPC bude namirena. Zbog toga je time zadužio vladike koje, nada se Filaret bajkovitom završetku priče, Dačić sada samo treba lepo da zamoli da ga ne pošalju u penziju.

 

Zato Filaretov zahtev koji će Dačić, sasvim je izvesno, u potpunosti ignorisati, nije toliko problematičan.

 

Ogroman, problem koji bi svakome ko poštuje svoju inteligenciju trebalo da bude primaran je, kako sa autokratskih visina vratiti Dačića tamo gde mu je mesto, u doboki mrak političke istorije?

 

#Geto Srbija

Materijal:eNovine

IZDAJA SRPSKE VLASTI: SRBIJA TAJNO PRIZNAJE KOSOVO !

 

Izvor: Gazetaexpress.com

 

Hašim Tači, izjavio je u saopštenju za list Express da Srbija danas 23.02.2012. (četvrtak) priznaje nezavisnost Kosova.

 

 

"Sa novim sporazumom koji će biti postignut danas u Briselu, Srbija će prihvatiti nezavisnost Kosova.

Ona prihvata Deklaraciju o nezavisnosti, dok je Rezolucija 1244 bila mrtva i ostaće mrtva", rekao je Tači za list Express.


On je u svojoj izjavi bio siguran da će sporazum o regionalnoj zastupljenosti Kosova biti potpisan u četvrtak, dok je Rezoluciju 1244 ponovo nazvao mrtvom.

 

#Geto Srbija

ŠPIJUNSKI CENTAR DRAGANA ĐILASA I LANUS BUS PLUS-A !

 

Piše:Milica Grabež

 

Nadzor Poverenika za zaštitu podataka otkrio je da su lični podaci prikupljani kroz sprovođenje Bus Plus sistema u Beogradu mogli višestruko da budu zloupotrebljeni, ako već i nisu.

Para uvek željna vlast nije slučajno planirala "propust" kojim bi unovčila podatke dobijene praćenjem putnika GSP-a Beograd.

 

Mnoge obaveštajne službe bi mogle da mu pozavide, na veoma lukavom planu špijunaže građana.

 

Rešenjem broj 164-00-00025/2012-07 od 1. februara 2012. godine, zamenik Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljuba Šabića,Aleksandar Resanović zabranio je preduzeću Apeks Solušn d.o.o. iz Beograda dalju obradu podataka o ličnosti, i to prikupljanje i čuvanje serijskih i alias brojeva personalizovanih plastičnih smart kartica u Bus Plus sistemu javnog prevoza u Beogradu.

Sistem elektronske naplate kartica za prevoz GSP-om Beograd osmišljen je svojevremeno u kabinetu gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa. Tada je osmišljen i sistem rigoroznog praćenja svih građana koji koriste javni gradski prevoz.

 

Kako je u svom rešenju utvrdio zamenik Poverenika, Apeks Solušn je zajedničko preduzeće beogradskog Lanusa d.o.o. i turske kompanije Kentkart sa sedištem u Istanbulu. Konzorcijum Apeksa, Lanusa i Kentkarta je od Skupštine Beograda dobio pravo da vrši elektronsku naplatu korišćenja vozila GSP-a Beograd i to za proviziju od 8,53 odsto (što je ekvivalent za skoro 800 mesečnih plata zaposlenih u Gradskom saobraćajnom preduzeću, prim. red.), dok je u okviru konzorcijuma kao rukovodilac projekta zadužen Apeks.

 

Kako je utvrđeno kontrolom sprovedenom od strane od Poverenika ovlašćenih lica, od korisnika personalizovanih kartica se uzimaju osnovni lični podaci (ime, prezime, jedinstveni matični broj građana, adresa stanovanja i slično) i oni se pohranjuju u centralnu bazu podataka koju po odobrenju rukovodioca projekta održava Lanus. Ovakvo nepregledno poslovanje u kome jedna firma prikuplja, a druga čuva podatke koje treća obrađuje i nadgleda, nikako nije slučajno.

 

Istovremeno se korisniku izdaje kartica koja osim serijskog broja ima i jedinstveni identifikacioni, takozvani alias broj, koji se koristi ne samo u bazi gde se čuvaju lični podaci korisnika već i u onoj koja prati korišćenje pomenute kartice.

 

Bolesni umovi, koji su na čelu sa Đilasom osmislili ovo nezabeleženo špijuniranje građana, imali su nameru da ukrštanjem podataka iz obe baze mogu da rekonstruišu kretanje svakog korisnika personalizovanih kartica.

 

Iako je konzorcijum Apeksa, Lanusa i Kentkarta fizički razdvojio ove dve baze podataka koje se nalaze na serverima udaljenim jedan od drugog, ovaj pokušaj prevare Poverenika nije im uspeo.

 

Naime, svakom imalo informatički obrazovanom čoveku jasno je da je moguće ukrštanje podataka koji se čuvaju u obe baze podataka, jer je dovoljno ukucati alias broj, pa iz prve baze dobiti podatke o korisniku kartice, a zatim pristupiti drugom serveru odakle se korišćenjem istog alias broja dobijaju precizni izveštaji o tome koji prevoz i u koje vreme posmatrana ličnost koristi.

 

Ono što je Poverenika, odnosno njegovog zamenika najviše zabrinulo, jeste činjenica da ni u jednom zakonskom aktu, ali ni u odlukama nadležnih u okviru konzorcijuma nije navedeno koliko dugo pomenuti podaci ostaju u bazama na serverima, niti u koju svrhu, odnosno ko sme da ih koristi. Teoretski, njih može da koristi svako i u bilo koju svrhu!

 

Osim za praćenje i špijuniranje građana, ovi podaci mogu da se koriste i u komercijalne svrhe, a to i jeste osnovni cilj konzorcijuma i samog gradonačelnika Đilasa. Prave informacije su u marketingu najvrednije, a putem ukrštanja podataka o korisniku i njegovom kretanju mogu se dobiti izuzetno kvalitetne informacije!

Drugo što konzorcijum može da unovči jeste informacija o tačnom kretanju, potrebama onih koji nemaju časne namere prema svojoj žrtvi. Ubistva i pljačke tako bi bili pospešeni korišćenjem alias broja personalizovanih kartica. Da li pohlepa gradskih vlasti i u kriminal već ogrezlog Lanusa i njegovih satrapa ima neke granice?

 

Je li je ova gospoda predvođena Draganom Đilasom, ustupajući lične podatke dva miliona Beograđana (adrese, status, zaposlenost, kretanje), izvršila krivično delo špijuniranja, dajući ih stranim firmama na raspolaganje?

 

U svakom slučaju, pomenutim rešenjem je naređeno brisanje svih do sada prikupljenih podataka o korisnicima personalizovanih kartica, ali je pitanje da nisu već urađene kopije baze koje se čuvaju na Povereniku nepoznatim serverima.

S obzirom na to da je Poverenik utvrdio da su od početka širom bila otvorena vrata zloupotrebama, i tužilaštvo za tehnološki kriminal bi trebalo da se zainteresuje za sve ovo i utvrdi u koje svrhe su do sada korišćeni prikupljeni podaci. Poznajući naše tužioce i njihovu zavisnost od vlasti, a znajući koliko je vlast bliska sa onima koji imaju pare, teško je poverovati da će ovo ikada desiti.

 

Verovatno nije slučajno da je ovakav sistem naplate, odnosno praćenja građana u celoj Srbiji prošao jedino u Beogradu.

 

U Novom Sadu su odbornici gradske skupštine više puta uspevali da obore već sproveden tender kojim je bilo predviđeno identično praćenje građana kao u Beogradu!

Ali, projekat pokoravanja neće se tu zaustaviti. Doba novog boljševizma zaodenutog u "diktaturu demokratije" nastaviće sa svojim monstruoznim, antiljudskim projektima. Svako je predmet pljačke i manipulacije, svačija volja je slomljena, svako je unapred osumnjičen...

 

 #Geto Srbija

OČISTIMO SRBIJU: DULIĆ, ĐOKOVIĆ I RINIGIER OČISTILI BUDŽET !

 

Izveštaj Državne revizorske institucije o reviziji godišnjeg finansijskog izveštaja Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja za 2010. godinu na ubedljiv način je potvrdio ranije iznete navode Koalicije za nadzor javnih finansija o teškim finansijskim zloupotrebama u ovom ministarstvu, saopštila je Koalicija za nadzor javnih finansija.

 

  Srdjan Djokovic U.S. Open -Day 15

Oliver Dulić,                                             Srđan Đoković, biznismen.

ministar za sve i svašta.            

 

Državna revizorska institucija je na nedvosmislen način utvrdila da su odgovorni u Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja i Fondu za zaštitu životne sredine u brojnim slučajevima prekršili Zakon o javnim nabavkama i Zakon o budžetskom sistemu. Takvim protivzakonitim postupanjem, srpskim javnim finansijama pričinjena je šteta koja se meri desetinama miliona dinara.

 

"Koalicija za nadzor javnih finansija smatra da se samo procesuiranjem i kažnjavanjem odgovornih mogu sprečiti zloupotrebe i korupcija koji dolaze iz samog vrha vlasti. Zbog toga, još jednom pozivamo tužilaštvo da na bazi činjenica utvrđenih od strane organizacija građanskog društva i Državne revizorske institucije protiv aktuelnog ministra Olivera Dulića i drugih odgovornih lica pokrene odgovarajuće krivične postupke.

 

Ukoliko i ovoga puta bude izostala reakcija nadležnog tužilaštva, građanima Srbije biće upućena jasna poruka da ni očigledno i od strane nadležnih državnih organa utvrđeno pustošenje i ruiniranje javnih fondova nije predmet interesovanja srpskog pravosuđa, kao i da su vladini službenici i njihovi saradnici iznad zakona i izvan domašaja pravde", piše u saopštenju Koalicije.

 

Među brojnim slučajevima kršenja Zakona o budžetskom sistemu i Zakona o javnim nabavkama koji su utvrđeni u pomenutom izveštaju od strane Državne revizorske institucije su i nabavka usluge izrade veb portala "Očistimo Srbiju", promocija akcije "Očistimo Srbiju" tokom održavanja teniskog turnira "Serbia Open" i istraživanja iz oblasti zaštite životne sredine:

 

 

Nabavka usluge izrade veb portala "Očistimo Srbiju": 

 

 

Utvrđeno je da je izvršeno plaćanje usluge za izradu softvera u iznosu od 2.561.000 dinara bez dokaza o kvalitetnom izvršenju usluge, odnosno bez pisanog dokaza da je poslovna promena nastala i ugovoren posao izvršen. Ispostavljeni račun nije dokaz da je usluga izvršena u ugovorenom kvalitetu i obimu, odnosno nije dokaz o nastalom poslovnom događaju.

 

Promocija akcije "Očistimo Srbiju" tokom održavanja teniskog turnira "Serbia Open": Utvrđeno je nekoliko nepravilnosti.

 

- Da je konkursna dokumentacija i ponuda nepotpuna, jer ne sadrži sve obavezne elemente konkursne dokumentacije u postupcima javnih nabavki što nije u skladu sa članom 2. stav 1. tačka 6. i članom 8. Pravilnika o obaveznim elementima konkursne dokumentacije u postupcima javnih nabavki;

 

- Da komisija za sprovođenje postupka javne nabavke nije izvršila poređenje po elementima ugovorene usluge, odnosno radova sa tržišnim cenama kako bi obezbedila da ugovorena cena ne bude veća od uporedive tržišne cene što nije u skladu sa članom 24. Zakona o javnim nabavkama;

 

- Da ugovor o poslovnoj saradnji zaključen između ''Family Sport'' d.o.o. Beograd i ''News-Wall'' d.o.o Beograd nije dokaz o isključivom pravu zakupa oglasnog prostora i ekskluzivnom pravu za prodaju oglasnog prostora tokom održavanja ATP turnira, Ministarstvo nije sprovelo postupak javne nabavke usluga promocije akcije „Očistimo Srbiju“ u skladu sa članom 20. Zakona o javnim nabavkama;

 

- Da je ''News-Wall'' d.o.o Beograd uslugu promocije akcije ''Očistimo Srbiju'' tokom održavanja ATP turnira ''Serbia Open 2010'' u iznosu od 19.790.000 dinara, odnosno 23.481.000 dinara sa PDV-om započeo pre ugovora, jer su radovi morali biti okončani do početka održavanja turnira, odnosno 01.05.2010. godine, što nije u skladu sa članom 56. Zakona o budžetskom sistemu;

 

- Da je predmet ugovora nabavka usluge promocije akcije ''Očistimo Srbiju'' tokom održavanja ATP turnira ''Serbia Open 2010'', nije nabavka usluga očuvanja životne sredine, već nabavka usluge informisanja javnosti i odnosi sa javnošću - konto 423420, zbog čega ista nije pravilno planirana i iskazana u iznosu od 19.790.000 dinara, odnosno 23.481.000 dinara sa PDV-om, zbog čega je precenjen rashod usluge očuvanja životne sredine – konto 424611, a potcenjen rashod usluge informisanja javnosti i odnosi sa javnošću - konto 423420 za isti iznos.

 

Istraživanja iz oblasti zaštite životne sredine: Utvrđeno je da je Ministarstvo zaključilo ugovor sa preduzećem "Ringier DOO", u iznosu od 47.200.000 dinara sa PDV-om, bez ispunjenosti uslova za primenu člana 7. stav 1. tačka 13. Zakona o javnim nabavkama što nije u skladu sa članom 20. Zakona o javnim nabavkama i članom 57. Zakona o budžetskom sistemu.

 

#Geto Srbija

Materijal:eNovine

MUP ĆUTI DOK KFOR SILEDŽIJSKI VRŠLJA PO SRBIJI !

 

HOĆE LI KFOR DA NAM ZAVODI RED  PO KURŠUMLIJI, BLACU, KRUŠEVCU ILI MOŽDA KRALJEVU ILI ČAČKU…!???

SRAMOTA JE ZA OVU ZEMLJU I OVU POLICIJU, KOLIKO SU NISKO PALI ZARAD DOBIJANJA STATUSA.

 

 

 

 Oko 100 vojnika KFOR došlo je, u prepodnevnim časovima, da ukloni barikadu u međuzoni koja je postavljena na teritoriji centralne Srbije! Tu je bio šator u kome su čuvari barikada spavali, hranili se i grejali. Kada su uklonili barikadu, kforovci su prešli na uklanjanje šatora. Čuvari barikada nisu dozvolili da šator bude uklonjen pa je došlo do gurkanja i koškanja

* Čuvari barikada su uvereni da je dolazak Kfora bio usaglašen sa vlašću u Beogradu. Zaprepašćeni su činjenicom da Kfor može da neovlašćeno vršlja i po centralnoj Srbiji i da za to ne snosi nikakve sankcije od vlasti Srbije

* Komunikacija između Rudnice iz pravca centralne Srbije i Jarinja sa kosovske strane - nije moguća jer su čuvari barikada i dalje u svom šatoru na sredini puta tako da je prolaz svim vrstama vozila i dalje onemogućen

 PORTPAROL Kfora Uve Novicki trijumfalno objavio je da je Kfor uklonio srpske barikade i da su prelazi Brnjak i Jarinje `otvoreni za sve vrste saobraćaja`.

Dodao je da su raščićeni i svi putevi ka ta dva prelaza, negirajući tvrdnje `predstavnika Srba` da je pravac od Jarinja prema Rudnici i dalje blokiran i da se saobraćaj odvija alternativnim putevima.

 Šta se stvarno dogodilo i kako stvari trenutno stoje? Evo šta je rekao Marko Jakšić:

 

- Oko 100 vojnika KFOR došlo je, u prepodnevnim časovima, da ukloni barikadu u međuzoni koja je postavljena na teritoriji centralne Srbije! Tu je bio šator u kome su čuvari barikada spavali, hranili se i grejali. Kada su uklonili barikadu, kforovci su prešli na uklanjanje šatora. Čuvari barikada nisu dozvolili da šator bude uklonjen pa je došlo do gurkanja i koškanja između KFOR - a i čuvara barikada koji su tražili od KFOR da napusti teritoriju centralne Srbije.

 

 Kada im nije pošlo za rukom da uklone šator, pripadnici Kfora su se povukli na kosovsku stranu iza administrativne linije i poručili čuvarima barikade da će šator – ako to odmah ne urade sami - ipak da ga uklone čim se pojave pripadnici Žandarmerije Srbije.

 Čuvari barikada su uvereni da je dolazak Kfora bio usaglašen sa vlašću u Beogradu. Zaprepašćeni su činjenicom da Kfor može da neovlašćeno vršlja i po centralnoj Srbiji i da za to ne snosi nikakve sankcije od vlasti Srbije.

Komunikacija između Rudnice iz pravca centralne Srbije i Jarinja sa kosovske strane - nije moguća jer su čuvari barikada i dalje u svom šatoru na sredini puta tako da je prolaz svim vrstama vozila i dalje onemogućen!

 Akciji Kfora su, nema sumnje, neposredno vezane za sticanje statusa kandidata Srbije za Evropsku Uniju. Zato je Beograd blagonaklono gledao na sve što se događalo. Čak i na napad na barikadu sa teritorije centralne Srbije!

Da li to znači da niko neće prstom ni mrdnuti, ako okupator bude zavodio red i u ostalim mestima centralne Srbije ???

 

Ako su vlada Srbije i Žandarmerija dozvolili ovakvo siledžijsko ponašanje okupatorske vojske, podhitno ih treba najuriti sa tih pozicija i ne dozvoliti daje siledžijstvo nad civilima i državljanima R. Srbije!

 

#Geto Srbija

VLADA SRBIJE: ZA 15 LIMUZINA IMA PARA, A ZA NEČIJI ŽIVOT BAŠ IH BRIGA!

 

Obnova vladinog voznog parka građane Srbije koštaće oko milion evra, a kola će koristiti parlament, predsednik, sudovi i pojedine direkcije.

 

Hvataj5

 

Za tu stavku, u koju je ukalkulisana i kancelarijska oprema, u budžetu je predviđeno 107.270.000 dinara, odnosno nešto više od milion evra!

 

Raško Milenković NEĆE SE VRATITI TROJICI SVOJIH SINOVA! Umro je na klinici u Nemačkoj jer nije imao 30.000 evra za poslednju operaciju!

 

Vlada Srbije na čelu sa svojim umobolnim premijerom, treba da se stidi sebe i svojih postupaka.

Za svoje gluposti ne žale novac iz budžeta, dok za spašavanje nečijeg života nisu ni prstom mrdnuli.

 

DA LI VAS GRIZE SAVEST GOSPODO IZ VLADE !? STIDITE SE AKO IMATE I MALO OBRAZA !!!

 

[youtube=http://www.youtube.com/watch?v=Fkguv5nXBXc&w=448&h=252&hd=1]

 

#Geto Srbija

NAĐENI LEŠEVI U JEZERU PERUĆAC !

 

OTKRIVENI POSMRTNI OSTACI UBIJENIH I NESTALIH U JEZERU PERUĆAC, PRELIMINARNO IDENTIFIKOVANE 162 OSOBE.

 

 

SARAJEVO:  Sredinom ovog meseca počinje obdukcija nekompletnih posmrtnih ostataka žrtava koje su u leto 2010. godine pronađene tokom asanacije jezera Perućac.

Do sada je utvrđen preliminarni identitet 162 osobe, a na temelju izolovanih jedinstvenih DNK profila osnovano se može pretpostaviti da je broj pronađenih žrtava veći od 200, saopšteno je iz Instituta za nestale osobe BiH.


Među pronađenim žrtvama 40 (oko 25 posto) su žene, uključujući tri djevojčice od 9,5 do 17,5 godina. Ukupan procent nestalih osoba ženskog spola na nivou BiH je oko 13 posto, što znači da je broj pronađenih u jezeru Perućac dvostruko veći od procenta na nivou BiH.
Aiša Imamagić i Hašida Ohranović, rođene 1906. godine, ujedno su i najstarije pronađene žrtve jezera Perućac.


Ukupan broj pronađene dece je 10 (oko šest posto), što je takođe dvostruko više od procenta nestalih maloletnih osoba na nivou cele BIH.
Među pronađenom decom je i troipogodišnji Haris Podžić, rođen 1988. godine koji je ujedno i najmlađa otkrivena žrtva jezera Perućac.
Preliminarnom identifikacijom je utvrđeno da je 36 osoba (oko 22 posto) bilo starije od 60 godina u vreme njihovog nestanka, a među njima je 18 žrtava ženskog i 18 žrtava muškog pola.


Od 162 osobe, njih 24 (oko 15 posto) su nestali na području Srebrenice i Žepe u julu i avgustu 1995.  Preostalih 138 žrtava nestali su tokom 1992. (135 osoba) i 1993. godine (tri osobe) na području općina Višegrad, Foča, Rudo, Goražde, Rogatica, Priboj i Prijepolje (Republika Srbija), Kovin (Vojvodina) i Priština (Kosovo).
U jezeru Perućac pronađena su i dva regruta bivše JNA koji su u toku 1991. godine upućeni na služenje vojnog roka u Kovin i Prištinu - Almas Ahmetspahić, rođen 17.11.1972. iz Višegrada i Ermin Meštrovac, rođen 15.2.1973. iz Jajca.


Dva od 19 putnika voza koji je saobraćao na relaciji Beograd - Bar, koji su oteti na železničkoj stanici u mestu Štrpci 27.2.1993. godine pronađeni su u jezeru Perućac. Radi se o državljanima Republike Srbije - Rasimu Ćoriću i Republike Crne Gore - Jusufu Rastoderu.
Ranije su takođe u jezeru Perućac pronađeni nekompletni ostaci i trećeg putnika Halila Zupčevića, dok posmrtni ostaci preostalih 16 putnika još  nisu pronađeni.


Posmrtni ostaci Medredina Hodžića, jednog od 16 otetih putnika 22.10.1992. godine iz autobusa u mjestu Severin, opština Priboj (Republika Srbija) su takođe pronađeni u Jezeru Perućac.
Od 162 preliminarno identifikovane žrtve, 160 su bošnjačke i dve srpske nacionalnosti.
Delovi posmrtnih ostataka 25 žrtava, od 162 do sada identifikovanih žrtava, ekshumirani su tokom ranijih asanacija jezera Perućac na lokalitetima sela Kurtalići (2000.), Kameničko točilo (2000.) i Barimo (2005. godine).


Žrtve su pronađene na više od 60 mikrolokacija u 30 sela i zaselaka na području opština Višegrad, Rogatica, Srebrenica i Bajina Bašta (Republika Srbija).
Laboratorija za DNK analizu u Tuzli još  radi na izolaciji DNK profila iz više od 100 uzetih rezervnih koštanih uzoraka, što će sigurno rezultirati kompletiranjem već identifikovanih ili utvrđivanjem novih identiteta žrtava.


O terminu konačne identifikacije žrtava, porodice će biti obaveštene nakon što se okonča proces obdukcije i DNK analiza, saopšteno je iz Instituta za nestale osobe BiH.

 

Izvor: Fena

Make a free website with emyspot.com - Report abuse